Како брод улази у луку Хидра, поглед падa на импресивне бедеме који штите улаз. Посебно богат и значајан допринос су дали борби за независност, јер је острво је морао да буде заштићенo од пирата и од могућих напада Отоманске флоте.

Тако је у 18-том веку, периоду благостања Хидрe, високо на литици, на два краја луке подигнути бедеми ојачани топова да би се спречили од било каквих нападача.

Данас, када су опасности поглавље историје, бедеми са топовима су можда најмагичнији део острва.Предиван поглед на море и место, посебно током поподнева, када сунце залази и боје мора су у љубичастим тоновима, захтева шетњу до њих.

Свети Константин Хидре живео је током османске владавине. Место његовог рођења и место које га је угостило у раним годинама живота било је острво Хидра. Његови родитељи били су одани верници и неговали га принципима и веровањима хришћанства и крајњој љубави према Христу.

Одрастајући,због тешкоћа живота, Константин је био присиљен да напусти своју домовину и оде на Родос да ради и понуди помоћ свом дому.

Пошто је био искрен и вредан, није му било тешко да продре у друштво и да постане драг Родосу. Неко га је упознао са гувернером Родоса,Капетан Хасаном, који му је понудио посао у својој сари.

Једне вечери, Константин, на забави Капетана Хасана, напио се а Капетан је позвао његове хоџе да га обрезују. Тако је било, такође су му ставили и белу шрајку и прозвали га Хасан, као и његовог капетана.

Када се пробудио и схватио шта се десило, није одмах реаговао. Растужио се још више,када су са новацем који је послао мајци, стигле и вести да је променио веру. Она није прихватила новац, бацила их је, и дуго је плакала.

То исто се десило и на Родосу, сви његови пријатељи су га се одрекли, отуђио се од њих јер су га сматрали јањичарем.